Da li ste alergični na hladnoću?

A šta kada reakcija na hladnoću postane prejaka? Kada koži nije dovolja obična zaštita, kada joj je potrebno više vremena da se smiri, kada se crvenilo proširi i na delove tela koji nisu bili izloženi hladnoći? Ukoliko se susrećete sa ovim problemima, moguće je da ste alergični na hladnoću – da, to postoji – i zato vam donosimo osnovne stvari koje o ovoj retkoj alergiji treba da znate.

ŠTA JE ALERGIJA NA HLADNOĆU I KAKO IZGLEDA

Ona predstavlja odgovor tela na izlaganje niskim temperaturama vazduha, vetra, vode ili nekom hladnom predmetu. Nakon nekoliko minuta, na koži se pojavljuje osip koji prate svrab, crvenilo i otok. Osip se može proširiti i na delove tela koji nisu bili izloženi hladnoći kao što su na primer, bokovi. U težim slučajevima može doći do oticanja usana i otežanog disanja, glavobolje, zamora i neobjašnjivih promena raspoloženja. Ovi simptomi se obično postepeno povlače kada se osoba utopli.

Alergija na hladnoću može se pojaviti u raznim oblicima i situacijama. Kod dece se najčešće pojavljuje na licu: obrazi i prevoji oko nosa postaju crveni i osetljivi, te počinju da svrbe. Alergija na hladnoću nije česta pojava, a procenjuje se da od nje pati svega oko 5% populacije. Zastupljenija je kod žena i veoma često se prvi put pojavljuje već u detinjstvu.

KAKO SE ALERGIJA NA HLADNOĆU RAZLIKUJE OD OBIČNE OSETLJIVOSTI KOŽE

Na prvi pogled se ova dva mogu lako pomešati ali obična osetljivost se relativno lako rešava emolijentima koji oporavljaju i štite zaštitnu barijeru kože, umiruju upale i hrane kožu. Potrebno ih je naneti dvadesetak minuta pre izlaska na hladnoću i/ili vetar. U slučaju alergije na hladnoću, emolijenti nisu ni izbliza dovoljni.

KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE

Alergija na hladnoću se može dijagnostikovati ne veoma jenostavan način: dermatolog na kožu stavlja kockice leda na nekoliko minuta. Normalna reakcija kože jeste da pocrveni ali i da se smiri u roku od nekoliko minuta. Ukoliko je pak osoba alergična na hladnoću, crvenilo se ne povlači već se širi i pretvara u osip (narodnim jezikom – koprivnjaču). Kao finalna potvrda rade se laboratorijske analize krvi.

ŠTA JE UZROKUJE

Alergija na hladnoću može biti primarna i tada njen uzrok nije poznat ili sekundarna, odnosno može biti povezana sa drugim bolestima i javljati se kao njihova posledica (u nedostatku bolje reči). Neke od bolesti sa kojima je povezana jesu virusne bolesti hepatitis i mononukleoza, neke vrste leukemije, limfosarkom i krioglobulinemija (prisustvom proteina krioglobulina u krvi).

Faktori rizika za razvijanje alergije na hladnoću su:

  • prisustvo drugih alergija
  • bolesti štitne žlezde
  • hronične autoimune bolesti poput lupusa
  • bolesti jetre
  • neke vrste kancera
  • brojne vrste infektivnih bolesti (upale krajnika, upala pluća, sifilis…)
  • neke hronične kožne bolesti (neurodermatitis, psorijaza i hronični ekcem)
  • dugotrajna terapija antibioticima
  • hipovitaminoza i nedostatk minerala uzrokovani neadekvatnom ishranom

KAKO SE TRETIRA

Najbolja terapija jeste preventiva (kao uostalom i kod drugih alergija), odnosno izbegavanje dodira sa hladnoćom koja je okidač. Okidači alergije na hladnoću mogu biti razni i nisu ograničeni samo na zimski period. Osobama koje su joj sklone zabranjeno je kupanje u hladnoj vodi i leti, ali i konzumiranje hladnih napitaka i sladoleda.

Sa druge strane, savetuje im se da kožu pažljivo štite kako mehanički, tako i kozmetikom i da koriste preparate posebno namenjene očuvanju i jačanju zaštitne barijere kože.

Kada su lekovi u pitanju, za terapiju alergije na hladnoću koriste se antihistminici kako bi se sprečilo oslobađanje histamina i pojava simptoma, a u težim slučajevima primenjuju se i kortikosteroidi.

Dešava se – i to često – da se alergija na hladnoću povuče iznenada kao što se i pojavila. Smatra se da se kod gotovo pola pacijenata ovo desi u periodu od pet godina, nakon kog se alergija više ne pojavljuje.