Evo koje vitamine da dajemo deci kako bismo ih zaštitili od korona virusa!

On je odgovarao na pitanja voditelja o tome kako koronavirus utiče na decu, da li se nešto promenilo u odnosu na početak epidemije, kao i o tome koje su mere zaštite i jačanja imuniteta kod dece najbolja preventiva.

“Deca su i dalje najjača karika u ljudskom rodu, a najslabija za virus što se tiče prenošenja. Kliničko ispoljavanje virusa i dalje je slabijeg intenziteta nego kod odraslih, a ono što se kod nas dešava u smislu porasta broja obolele dece, samo je posledica velikog broja infekcija u celoj populaciji,” kaže doktor Konstantinidis i dodaje da mi sad zapravo i ne znamo koliko ima asimptomatske dece i da je vrlo moguće da ih je daleko više nego na početku, pa je logično da imamo i veći broj onih sa simptomima.

Mislim da je samo u pitanju veći broj slučajeva, a ne promena u virusu,” kaže on.

Doktor objašnjava da studije koje imamo na temu ispoljavanja virusa kod dece imaju veoma mali uzorak koji se meri stotinama, a to je u medicini nedovoljno da se donese neki zaključak.

“Deca se i dalje najmanje zaražavaju, a to jeste činjenica koje su te manje studije pokazale. Preuranjeno je da tvrdimo da se virus promenio.”

Imunitet u vrtiću

“Najbolji način da zaštitimo decu, ali i sebe od dece, jeste da mi čuvamo decu tako što ćemo se sami pridržavati mera. Pridržavanje mera kod odraslih je nešto bez čega se ne može,” kategoričan je dr Konstantinidis.

On kaže i da, kad se bilo kakva mera donosi, treba voditi računa da je ona primenjiva. Ako bi se maske nosile pravilno, one bi sigurno štitile decu, ali se to teško može očekivati.

“Preporuke od strane CDC-ja su prvo bile da deca ne treba uopšte da nose maske, pa u aprilu su rekli da treba, a pitanje je šta će reći u julu i avgustu. Ne postoji konzistentan stav koji bi bio zasnovan na dokazima.”

“Deca bi eventualno mogla da nose platnene maske koje bi menjali na 4 sata. I sad zamislite vaspitačicu koja pere ruke, namešta masku, pa dete skine, pa ona opet pere ruke i namešta masku, pa tako i drugom detetu, trećem… To je nemoguće,” tvrdi doktor.

Dodaje i da, da bi mera bila efikasna, dete bi moralo da nosi masku i u kući da bi zaštitilo i sebe i roditelje, što je nerealno očekivati.

Imunitet kod kuće

Govoreći o tome kako možemo ojačati imunitet deteta u ovom periodu kako bi se organizam lakše izborio, doktor Konstantinidis kaže da su opšte mere sigurno dobre. Primena cinka, selena, vitamina C i D je provereno korisna, a neke studije pominju i folnu kiselinu koja je dobra u prevenciji.

“Ako postoji 1% teško obolelih u svetu, toliko ima i kod nas. Ovde još nema dece na respiratoru, ali i to će se desiti, ne zato što je virus mutirao, već je uzorak obolelih toliki pa statistika mora da se ispolji i kod nas.”

Terapija kod dece

Kada je reč o terapiji kod obolele dece, ona zavisi od stanja deteta. Kod većine dece dovoljne su opšte mere – primena kiseonika, rastvora, antipiretika, a ponekad se koriste lekovi protiv virusa, interferon i antibiotici. I to tim redosledom.

“Ono što treba pomenuti je taj tzv. “kavasaki-lajk” sindrom. To je zapravo jedno sistemsko inflamatorno oboljenje koje jeste posledica kovida. U takvim teškim slučajevima se primenjuje intravenski imunoglobulin sa aspirinom ili bez njega, uz terapiju koju sam pomenuo. Ipak, kod dece ređe ima potrebe za upotrebom specifičnih lekova.

Trudnice i novorođenčad

“To jeste jedan poseban segment. U prvom talasu bilo je trudnica koje nisu bile teško bolesne, ali je ukupno bilo manje obolelih. U posebnom su riziku trudnice koje imaju trudnički dijabetes ili visok pritisak,” objašnjava doktor.

Ipak, klinička slika je kao i kod svih mladih žena, tako i kod trudnica, manje izražena nego kod ostatka populacije. Insistiranje na tim teškim slučajevima kod trudnica stvara pogrešnu sliku, veruje doktor Konstantinidis, koji je i neonatolog.

Govoreći o ovoj temi, doktor kaže da je jedna studija pokazala da, od 155 zaraženih trudnica, samo njih tri su virus prenele na novorođenče.

“Što se tiče mleka, prenosa putem mleka, nema nikakve razlike u učestalosti oboljevanja kod trudnica koje se porode prirodno i carski rez. Kod nas se na carskom rezu insistira, pa se dete odvaja od majke, što je loše. Treba insistirati na majčinom mleku, majka treba da pere ruke i nosi masku, ali ne i da uskrati detetu svoje mleko.”

U svakom slučaju, trudnice i novorođenčad su u načelu manje ugrožene od ostatka populacije, zaključuje doktor.