GORANA JE MAJKA OSTAVILA ISPRED RADNJE U KESI ZA HLEB: 30 godina kasnije pronašao je oca i gorko zažalio

“Najradije bih da ih nikad nisam upoznao”, ispričao je.


Izvor: Printscreen/HRT Vijesti

Goran Raspor je beskućnik je od rođenja. Kako je ispričao u ispovesti za hrvatske medije, majka ga ostavila ispred radnje kad mu je bilo tri meseca.

Izvadila je veknu hleba i mene ubacila u platnenu vreću. Trgovac je zvao policiju i Socijalnu službu, došli su po mene, onda su me odvezli u jaslice na Potok do treće godine. Od treće do 14. godine sam bio u Domu za nezbrinutu decu Lovran, od 14. do 18. u Centru za odgoj i sa 18 godina i pet dana opet na ulici”, rekao je Goran, piše hrvatski portal “Večernji”.

Sa 32 godine je pokušao da stupi u kontakt sa ocem i majkom. Majka, kaže, nije htela da ima posla sa njim. Ali otkrila mu je ime njegova oca, navodi HRT.

Pronašao ga je na Rabu, sreli su se i razgovarali. Otac je već imao svoju porodicu, ali je primio Gorana kod sebe. Živeo je sa porodicom njegovog oca 10 godina, sve dok se otac nije razboleo i preminuo.

Njegova supruga odlučila je da Goran treba da ode. Nije ga, kaže Goran, htela pod svojim krovom. Ponovno je postao beskućnik.

“Sa 32 godine sam shvatio šta znači imati oca ili mamu. Do tada to nisam znao, za mene je to bila nepoznanica. Ali kako je sve ispalo – najradije bih da ih nikad nisam upoznao”, kaže danas Goran.

Pokrenuo je ostavinski postupak, obratio se Udruženju Oaza koja se brine za beskućnike. Primili su ga, pomogli mu, od grada je sada dobio i smeštaj.

Ima problema sa zdravljem, ali ne gubi nadu, veruje da ga čekaju bolji dani. Smatra da biti beskućnik u Rijeci i nije tako strašno. Grad ima dobar program, kaže, “imaš se gde da se obučeš, okupaš i prespavaš”. A i Riječani su spremni da pomognu, imaju razumevanja, ne osuđuju beskućnike jer znaju da je u današnje vreme izgubiti krov nad glavom, nažalost, lako moguće.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.