Iz ugla jednog tate – i očevima je potrebna podrška i pomoć drugih roditelja

Sasvim je razumljivo da mame dolaze u kontakt sa drugim majkama, razmenjuju iskustva i savete o negovanju bebe. Tata Endi Kramp otvoreno je ispričao koliko je podrška drugih roditelja preko potrebna i očevima.

Nekoliko meseci nakon što se moja ćerka rodila postao sam član jedne roditeljske grupe u blizini naše kuće, u čemu me je supruga podržala. Ona je čula za tu grupu od drugih majki koje je upoznala. 

Sve je bilo potpuno logično. Ja sam bio roditelj koji ostaje kod kuće. Ako je zaista potrebna snaga i volja za odgajanje deteta, zašto u to ne bih uključio druge muškarce i žene koji su takođe euforični, ali i anksiozni kada je roditeljstvo u pitanju. 

Međusobna podrška nas dvoje, plus bake i deke koje žive blizu su ogromna prednost, ali i dalje nema razloga da ne prihvatim svu pomoć koja se pruža.

Znao sam da ću biti jedan od ona dva oca prisutna u toj grupi. Nije mi to smetalo. Prijatno mi je u društvu žena. Priznajem da sam se osećao kao višak pre nego što sam uopšte ušao na ta vrata, verovatno najviše zbog toga što sam nov, i u roditeljstvu i u grupi. Baš poput nervoznog učenika prvog dana škole, osećao sam se kao pridošlica. Šta će drugi očevi misliti o meni? Šta će majke misliti o meni? Šta ako im se ne svidim (znam koliko detinjasto zvuči)?

Mnoge sitice su me mučile, i naravno da je sve to bilo apsurdno. 

Treba uzeti u obzir da su verovatno i oni isto tako nervozni, ili su bili dok su pričali o svojoj bebi pred ljudima koje ne poznaju. To je važna lekcija – svi smo novi u ovome, kako u grupi, tako i u nezi bebe. Shvativši da nisam sam, bilo mi je neuporedivo lakše kada sam sa ćerkom. 

I mamama je potreban podsetnik da nisu same. I sada, u 2020. godini je ideja o ocu koji je kod kuće sa detetom je mnogima čudna.

Ulazak u grupu drugih roditelja mi je dao taj osećaj normalnosti. Nega bebe sa suprugom me je opustila, ali sam i dalje imao manjak samopouzdanja van kuće. Stalno sam razmišljao o mišljenju drugih ljudi. Odlazak u grupu roditelja to nije promenio, ali mi je dao samopouzdanje sa bebom. 

Druga stvar koju me je grupa roditelja naučila – svi mi imamo nešto svoje. Bez obzira na to da li se o bebi više brine mama ili tata, niko nema isti princip. Drugi očevi imaju probleme sa bebom koje ne bih mogao ni zamisliti, a mame ih imaju još više. Naša devojčica je stigla ranije i imala je jednu jako čudnu naviku – stalno je hvatala cuclu flašice dok je jela. Bilo mi je jako čudno i nisam mogao da razumem odakle joj takva navika. Slušanje drugih priča koje su mučile  roditelje u grupi, poput smrti, usamljenosti, problema sa spavanjem ili bilo čega, naučilo me je empatiji.

Slagao bih kada bih rekao da me nije podstaklo na razmišljanje kada sam slušao tragične priče prijatelja iz grupe. Sve to mi pokazuje da moja situacija nije toliko teška i strašna. Postoje i mnogo gore priče. 

Roditeljstvo nije lako, i zato je važno da uz sebe imaš jaku podršku, nekog ko će pomoći u teškim momentima. 

Dobra stvar je što je naša grupa i tokom karantina ostala aktivna putem interneta. Vreme koronavirusa nanelo je dodatni stres i poteškoće u roditeljstvu.

Poenta moje priče je da je ključ u saosećanju, i prema drugima ali i prema sebi. Očevima je potrebna potvrda da rade dobro kao roditelji. Treba da znaju da su važni za svoje dete i da je uloga roditelja i njihova, a ne samo majčina. 

Zapratite nas i na Instagramu!

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici – YuMama