Neobična priča jednog tate – moje dete me zove Mama, i to je sasvim u redu

Tata Endru Forester ispričao je svoju neobičnu priču o sinu koji ga zove Mama umesto Tata.

Moj dvogodišnji sin me zove Mama. Vrlo je pričljiv, pa se čini kao da voli da se šali sa mnom. Džejms ima ličnost poput mene – obožava šalu, smeh i uvek se nada da će mu se u tome neko pridružiti.

Džejms verovatno ne može da razume kako sam ja srećan kada mi on kaže Tata. A sigurno i ne razume da me pomalo nervira kad me zove Mama. 

Znam ja da on nema nameru da uvredi. U njegovoj glavi Mama je ekvivalent ‘roditelju kog volim'.

Tokom prve godine života, supriga i ja smo podelili posao kod kuće i oko bebe, jer smo morali da radimo. Nisam bio onaj tata koji samo radi, dok je jedino mama prisutna. 

Oboje smo išli na posao, oboje smo bili prisutni. Radim kao nastavnik engleskog jezika, tako da sam prisutan i uveče da ga odvedem u krevet i ujutru da mu dam doručak. Uvek sam tu.

Pa zašto sam onda Mama?

Danas smo Džejms i ja zajedno bili u prodavnici. Mahao je drugoj deci, dok sam ja mahao tatama. 

Obično je jako živahno dete, ovaj put je bio nekako umoran. Samo je uzviknuo: Mama, držiš, mama držiš me. Želeo je da ga uzmem u ruke, što sam, naravno, učinio.

Jednom rukom sam kod kase gurao kolica, dok sam drugom držao njega. 

Neki drugi tata je isto ovako držao svoju ćerku koja je zvala mamu. Usledio je tatin odgovor da mama nije tu, da je kod kuće. Devojčica je počela da traži mamu i da plače, iako je tata pokušavao da joj objasni da ne može sada kod nje. 

U trenutku me Džejms pogledao i rekao: Ona plače.

Ja sam potvrdio.

U autu sam razmišljao o toj devojčici. Ona definitivno zna razliku između mame i tate. Nije zbunjena oko toga. Pogledao sam u Džejmsa na zadnjem sedištu, osmehnuli smo se jedan drugom.

Nije ni on zbunjen. On zna ko sam ja, a zna i ko je njegova majka. Ali mu nije preterano važno. Da, on često govori meni Mama, i to zaista misli. Njegova veza sa mojom suprugom je posebna i nežna i nekada mu je potrebno. Kada kaže Mama, on misli na nas oboje. Jer voli nas oboje, i oboje mu trebamo. Kada noću plače za mamom, potreban mu je bilo ko od nas jer nas voli podjednako.

Ona mu je Mama, ja sam mu Mama, i što više mislim o tome sve se bolje osećam.

Zapratite nas i na Instagramu!

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici – YuMama