Neverovatne sličnosti sa epidemiološkim merama danas!

Bilo je gluvo doba noći sredinom novembra 1582. Mornar je pristao u luku grada Algera na Sardiniji i bacio pogled na grad poslednji put.

Veruje se da je nesrećni pomorac stigao iz Marselja putem Sredozemnog mora.

Kuga je tamo harala više od godinu dana i veruje se da ju je doneo sa sobom.

Već je bio u delirijumu i patio je od karakterističnih bolnih bubona, koje su bile znak bolesti.

Ali, nekako je uspeo da prođe  čuvare čiji je posao bio da zaustave sve koji su imali bilo kakve simptome. Uspeo da je da uđe u grad, ali preminuo je nakon nekoliko dana. Tako je zaraza počela.

U tom trenutku mnogi od stanovnika Algera već su zapečatili sudbinu. Prema zvaničnim zapisnicima tog vremena, istoričar iz 18. veka procenio je da je epidemija kuge odnela oko 6 hiljada života te da je u gradu preživelo samo 150 stanovnika. Danas se veruje kako je epidemija uzrokovala smrt 60 odsto gradskog stanovništva.

Moglo je biti i gore, okolna područja uglavnom su bila pošteđena jer je zaraza ostala unutar grada i nestala u roku od osam meseci. Veruje se da je sve zasluga jednog čoveka i njegove koncepcije fizičke distance.

“Možda je neobično naći tako priznatog doktora u malenom, parohijalnom gradu”, rekao je Ole Benedictov, profesor emeritus istorije na Univerzitetu u Oslu, koji je jedan od autora teksta na tu temu, piše BBC.

“Očekivali biste da mere budu strože u većim komercijalnim gradovima poput Pize ili Firence. Ali, ovaj lekar bio je spred svog vremena, vrlo impresivno”.

Žive kokoške i urin

Najgora epizoda kuge u istoriji poznata je i kao Crna smrt koja je harala Evropom i Azijom 1346., a procenjuje se da je ubila 50 miliona ljudi širom sveta. Ali, iako više nikada nije bila tako katastrofalna, ostala je “prisutna”  u brojnim zemljama. Navodno je u Parizu bila prisutna jednom na svake tri godine do 1670. Veruje se da je kuga 1563. ubila 24 odsto populacije Londona.

To je bilo doba pre moderne nauke kada je bilo dominantno verovanje da su bolesti uzrokovane lošim vazduhom, a sirće se koristilo kao antiseptik. Lečenje kuge podrazumevalo je odvratno kupanje u sopstvenom urinu. Jedna od popularnih metoda bila je puštanje ‘otrova’ iz bubonske kuge trljajući ih u živu kokoš.

Lekar ispred svog vremena

Profesor Benedictov sa saradnicima objašnjava kako Algero- naselje na Sardiniji nije bio dobro pripremljeno za epidemiju. Sanitarni sistemi su bili loši, zdravstveno osoblje bez iskustva, a zdravstvena kultura nazadna.

Tada je na scenu stupio Kuinto Tiberio Angelerio, lekar od preko pedeset godina, pripadnik više klase. Obrazovao se u inostranstvu jer tada nije postojao fakultet na Sardiniji. Srećom po stanovnike Algera, stigao je iz Sicilije koja je proživljavala epidemiju kuge 1575. godine.

Nulti pacijent je u Algeru stigao s bubonskom kugom, a kasnije su dve žene umrle s izraženim modricama po telu – takođe jednim od znakova bolesti.

korona virus

Doktor Angelerio je odmah znao što se dešava. Njegov prvi instinkt je bio da zatraži mogućnost da pacijente stavi u karantin, ali nije naišao na razumevanje neodlučnog magistrata, a zatim ni senata koji je njegov izveštaj odbacio zbog ‘apokaliptičnih vizija’ . Doktor je bio očajan, ali nekako je uspeo da organizuje trostruki sanitarni kordon oko gradskih zidina kako bi se sprečilo trgovanje s ljudima izvan njih.

Javnost je želela da ga linčuje zbor mera. Ali, što je više ljudi umiralo, više ih se predomišljalo. Na kraju mu je bio poveren zadatak zaustavljanja zaraze.

Mnogo godina kasnije objavio je letak Ektipa Pestilentis Status Algheriae Sardiniae, u kojem detaljno navodi 57 pravila koja ja su važila u tom gradu.

Lokdaun

Za početak, građanima je savetovano da ne napuštaju kuće ili da ne posećuju druge. Pored toga, zabranio je sve sastanke, plesove i zabavu i a samo jedna osoba iz domaćinstva smela je da ide nabavku. Lokdaun nije bio specifičan samo za Algero. U Firenci je, na primer, bio totalni karantin u proleće 1631., rekao je Džon Henderson, profesor istorije italijanske renesanse na Univerzitetu u Londonu.

“U periodu od leta 1630. do leta naredne godine. pronašao sam oko 550 različitih slučajeva u kojima su ljudi bili kažnjeni zbog raznih optužbi za kršenje mera”, kaže profesor.

epidemija kuge, kuga

Većinu vremena grad nije bio u potpunom lokdaunu, ali je očekivana samoizolacija ljudi na 40 dana ako posumnjaju da im je član domaćinstva zaražen kugom. Reč karantin tako dolazi od italijanskog “quaranta giorni” što u prevodu znači 40 dana.

Henderson kaže da su ljudi postajali nestrpljivi o čemu svedoče sudski zapisi o prekršajima. Jedna žena je uhvćena nakon što je napustila kuću kako bi uhvatila kokošku koja je pobegla. Sudija joj se na kraju smilovao. Zabieženi su slučajevi ljudi koji su putem krovova dolazili na terase u “zaraženim” kućama i s prijateljima svirali i pili.

Fizička distanca

Sledeće pravilo bilo je pravilo o međusobnoj fizičkoj distanci od dva metra koja se merila štapom. No, doktor Angelerio je otišao korak dalje s preporukama da bi ljudi tokom mise trebalo da budu oprezni prilikom rukovanja.

Pranje namirnica nakon kupovine

Period renesanse neće biti upamćeno samo kao zlatno doba filozofije, umetnosti i književnosti, već i po iskoracima na polju nauke. Nikola Kopernik otkrio je da se Zemlja kreće oko Sunca, Leonardo da Vinči je dizajnirao prve nacrte za padobrane i helikoptere. Oko 1500. godine vodeći mislioci su izneli ideju da su bolesti uzrokovane ‘lošim vazduhom’ i mogućnost da se ljudi zaraze diranjem kontaminiranih objekata.

Doktor Angelerio je shvatao da se bolest širi kontaktom, a jedan od primera za to je preporuka da svi moraju prati i dezinfikovati namirnice nakon što ih unesu u kuću.

Higijena, Pranje ruku, dezinfekcija

Napominjao je i da svi predmeti koji nisu posebno vredni moraju biti spaljeni, dok skup nameštaj treba biti opran i dezinfikovan.

Zdravstveni pasoši

Jedan popularan način da se kuga ne pojavljuje bilo je proveravanje 

zdravstvenog stanja onih koji su želeli da uđu u grad.

Iako je taj sistem zakazao u u Algeru, gde se nulti pacijent 1582. nekako ušuljao u grad kraj stražara u lukama. U nekim su slučajevima vlasti izdavale dokumente koji su omogućavali da se prolazi bez ograničenja.

Karantin

Italija je bila pionir u izolaciji ljudi koji su bili zaraženi kugom. Prva bolnica za lečenje kuge, lazaretto, osnovana je u Veneciji 1423. i uskoro su imali odvojene ustanove za one koji su bili zaraženi i one koji su se oporavili ili bili u kontaktu sa zaraženim. Uskoro su lazareti postali deo standardnog modela za borbu protiv bolesti, a nicali su širom Italije. Bili su polovično bolnice i zatvori, često su bile obavezne, a u nekim slučajevima pacijente su tamo odvodili stražari.

Ljudi su takve ustanove često upoređivali s boravkom u paklu, iako je utisak možda bio jači zbog stigme koja ih je okruživala. Pola ljudi koji su boravili u lazaretima s umrli, a ostala polovica je otišla kući.

Posebni čuvari morali su da paze na sve što je bilo uneto u te ustanove poput kreveta ili hrane. Najsiromašniji članovi društva nisu morali plaćati lečenje. Bolesni pacijenti su nekada iznošeni iz kuća, a deca koja su ostala siročići hranjena su mlekom dobro uhranjenih koza koje su mogle slobodno šetati unutar zidina lazareta.

maska, žena sa maskom, korona virus, izolacija, karantin

Mrtve mačke

Ali, uz sve sličnosti mera u 16. veku s onima koje zbog korona virusa imamo danas, ipak su postojale neke bitne razlike.

U renesansnoj Sardiniji praznoverje i religija su i dalje bili ključni elementi Angeleriovih epidemioloških planova. On je narodu rekao kako  je kuga božanska kazna i upozorio ih na važnost moralnog ponašanja. Neke od njegovih uputstava bile su zbunjujuće. Jedan od primera je da ćurane i mačke treba ubiti i baciti u more. To je bila dobro poznata reakcija na epidemiju. U Londonu su pobijeni psi i mačke, a to masovno istrebljenje navedenih životinja izazvalo je kontraefekt jer su pacovi, prenosioci kuge, ostali bez prirodnih neprijatelja.

Profesor Benedictov smatra da poređenje epidemija kuge i korona virusa treba biti promatrano s kritičkim mišljenjem

“Epidemije kuge bile su mnogo gore, imale su gotovo nepojmljivu stopu smrtnosti. Bilo je normalno da čak 70 odsto gradskog stanovništva izgubi život”.

Šta se dogodilo sa stanovnicima Angera?

Epidemija zaraze trajala je osam meseci, a novu nisu videli narednih 60

odina. Ali, kada se ponovo javila, posegnuli su za priručnikom doktora Angeleria i pratili njegova uputstva  o karantinu, samoizolaciji, dezinfekciji i sanitarnim korodnima.

Novo naučno otkriće: Imunitet na korona virus traje najmanje 8 meseci!