Psiholog:Partnere treba birati kao glumce za film, intuicija ume da pogreši

Koliko se oslanjamo na intuiciju pri odabiru partnera, kako se zaljubljujemo, koji su to mehanizmi koji nas “teraju” da uvek pravimo iste greške, objašnjava psihoterapeut Zoran Milivojević.

Izvor: MONDO/Tamara Sekulović

Kako se zaljubljujemo, šta za naš predstavlja ljubav, koliku ulogu ima “nesvesno” u odabiru partnera i istrajavanju u vezi, samo su neka od tema kojima se bavio poznati psihoterapeut Zoran Milivojević u okviru predavanja “Ljubav na psihoterapiji”.

U punoj sali Doma omladine Milivojević je tokom dva sata predavanja objasnio arhetipske predstave o ljubavi koje su dominirale tokom istorije zapadne civilizacije, a koje su i danas prisutne u savremenom društvu.

Milivojević je ove arhetipove ljubavi podelio u osam kategorija, a koje su međusobno suprotstavljene, pa tako imamo:

LJUBAV STAPANJE(mit o androginima) i njenu suprotnost SAMOZALJUBLJENOST (mit o Narcisu)

TRIJUMFALNU LJUBAV (ona koja sve pobeđuje) i njenu suprotnost TRAGIČNU LJUBAV (nema ljubavi bez bola i gubitka)

ČISTU LJUBAV (vitešku ljubav) i njenu suprotnostTELESNU LJUBAV (animalni princip)

LUDU LJUBAV (iracionalnu) i njenu suprotnostZRELU LJUBAV (razumnu, racionalnu)Ljubav stapanje vs samozaljubljenost

Ljubav stapanje počiva na mitu o androginima, dvoglavim bićima s dva para nogu i ruku, a koja su razljutila Zevsa i on ih je razdvojio. Od tada oni lutaju svetom u potrazi za svojom polovinom. U praksi, odnosi se na shvatanje današnjih muškaraca i žena koji od ljubavi najčešće očekuju pronalazak srodne duše. Suprotna ovoj ljubavi je samozaljubljenost. Nekada se objašnjavala mitom o Narcisu, a primenjena danas odnosi se na ljude kojima je potrebno tuđe obožavanje kako bi se osećali dobro u svojoj koži, kako bi bili zadovoljni sobom. Narcisi nisu u stanju da uzvrate ljubav.
ljubav, par, partneri, veza, veze, zagrljaj, cveće, iznenađenje, srećaIzvor: Guliver/Getty Images/Jovanmandic
Trijumfalna ljubav vs tragična ljubav

Trijumfalna ljubav je ona koja sve pobeđuje, ima čarobnu moć da sve ozdravi, da “vrati iz mrtvih”. Ova ljubav je ona koju nam prikazuju bajke, tačnije Diznijevi filmovi i koja mora da se završi “hepiendom”. Sa tim “hepiendom” mi povezujemo ljubav i sreću. Ljudi koji su usvojili ovaj arhetip ljubavi ili čekaju da će da se pojavi neko ko će da im promeni život ili su oni ti koji nude ljubav i traže nekog kome će biti potrebni. Ljubav daje smisao njihovom životu, podiže ih u njihovim očima, jer ako nekome “pomognu”, izleče ga ljubavlju, onda i oni sami dobijaju na vrednosti.

Tragična ljubav polazi od premise da velika ljubav mora biti nesrećna. U romanima se to obično prikazuje kao neki veliki pad (od bogatstva na siromaštvo, zdravi postaju bolesni i sl.) i ljubav uprkos svemu tome opstaje. Ona prolazi kroz sva ta iskušenja i opstaje. To neko žrtvovanje dokazuje veliku ljubav. Ljudi koji smatraju da, ako žele veliku ljubav – onda ona mora da bude nesrećna, često se “pobrinu” da se zaljube u nekoga sa kojim će biti nesrećni. Kako Milovojević kaže, to je pogrešno “čitanje” ljubavi. Tragične ljubavne priče, poput one o Romeu i Juliji, izmišljene su kako bi upozorile na greške, a ne da bi se uzele kao model kako treba voleti.
Ljubav i intuicija

“Kada ‘biramo srcem, mi zapravo ne ne znamo kako biramo, jer biramo našim nesvesnim procesima. To je izbor po tipu intuicije”, kaže dr Milivojević i ističe da intuiciju ne bismo smeli da glorifikujemo jer ona može biti tačna, ali može biti i pogrešna. “Mnogi kažu da je intuicija najtačniji oblik spoznaje, da je to naše pravo ja. ‘Uradi onako kako osećaš, nećeš pogrešiti'… Ali, osećanja mogu biti iracionalna, pa onda često pogrešimo.”
Čista ljubav vs telesna ljubav

U srednjem veku su ljudi verovali da se čovek sastoji iz dva dela – jedan je spiritualni (duša) i drugi je animalni. Čistu ljubav zovemo viteškom, zbog analogije sa ljubavlju viteza koji obožava kraljicu (suprugu svog vladara) iz daleka, divi joj se i idealizuje je. To je ase**ualna ljubav i bazira se na fascinaciji čistotom. Deca prvo nauče šta je čista ljubav, pa tek kasnije, u adolescenstkom periodu, ovaj vid emocija vezuju za telesno. U slučajevima kada ne dođe do tog razvijanja ljubavi, javljaju se poremećaji kada muškraci poštuju ženu, obožavaju je i uzdižu, ali ne mogu da je vole telesno. Moraju da je preziru da bi s njom mogli telesno da opšte. To je u teoriji poznato kao rascep, podela žena na ku*ve i svetice. Telesna ljubav se više vezuje za muškarce, jer se zasniva na muškom hormonu koji utiče na se**ualnost, testosteronu.Luda ljubav vs razumna ljubav

Koliko puta ste za nekog rekli da je “poludeo od ljubavi” kad ste želeli da kažete da se ponaša iracionalno? U Srbiji kažemo kada se neko venčava i da “staje na ludi kamen”. Ovo su sve izrazi koji opisuju ljubav koja je strasna, opsesivna, slepa… Ona koja nije “povezana” sa razumom. Nasuprot njoj je razumna ljubav. Nju je već teže opisati, kako kaže dr Milivojević “na njoj još uvek radimo”. Kako spojiti srce i mozak? Ljudi često svoja osećanja opisuju kao konflikt racionalnog i emotivnog, a to je pogrešno, smatra Milivojević.
poljubac, ljubljenje, par, veze, veza, ljubavIzvor: Guliver/Getty Images/KovacsAlex

“Postoji konflikt racionalnog i iracionalnog. Emocije mogu biti racionalne, primer racionalni strah (od stvarne opasnosti) i iracionalne kao što su na primer fobije(iracionalni strah od npr. pauka). Ipak, u našim umovima su ‘racionalno' i emocije nespojive. I istina je da većina ljudi nema tu sposobnost da ‘racionalno oseća'. Zašto se zaljubimo? Nemamo pojma. Kada se zaljubljujemo, mi to činimo selektivno, uvek postoji neki obrazac. To kako nekog biramo, uvek ima neku logiku i uvek govori o nama, o našoj prošlosti”, kaže Milivojević i dodaje da ako želimo da osvestimo naše nesvesne procese, moramo da otkrijemo koji je to obrazac na osnovu kojeg uvek biramo “pogrešne” osobe, nadajući se da je ta sledeća ona “prava”, da smo s njom kompatibilni.

“Jako je važno da znamo šta hoćemo u životu i šta želimo od veze. Ako ljudi imaju koncept veze, neki scenario, onda se prema tome povodimo u izboru partnera. To je kao kada biste režirali film, imate scenario i birate glumca u zavisnosti od toga da li pravite komediju, dramu ili triler. Ako znate ko ne bi mogao da bude ‘glavni lik' u vašem životu, to će vam umnogome smanjiti ljubavnu pitanju. Ipak, i kada znate ko bi mogao da konkuriše za to mesto – ni tu ne postoji garancija. Ali, svakako treba pokušati. Možda će kandidat uspeti, možda neće”, zaključio je.