To je mojoj kćerki došlo kao blagoslov, a meni kao proklestvo!

Imam pedeset i pet godina, muža i dve kćerke. Pre nešto više od godinu dana dobila sam svoje prvo unuče. Bila sam srećna, kao i svaka majka što je kćerka našla sreću pored čestitog čoveka i što stvara porodicu.

Kada se rodio Vladimir, sve moje drugarice su mi čestitale rečima: “Blago tebi, ti si mlada baka!” Uopšte nisam shvatala o čemu se tu radi. Kakve veze ima da li sam mlada ili stara? Nisam ja rodila dete!!!

Međutim, brzo sam videla šta su te žene mislile.

Problemi su nastali kada je kćerka shvatila da je moja uloga bake ta, da svaki vikend čuvam malenog Vladimira. Bez obzira što sam vitalna i što mogu sve i stižem sve, bila sam uvređena.

Zar sam ja u obavezi da svakog vikenda čuvam unuče?!?

Kćerka se ponašala kao da je to sasvim normalna stvar. Petkom veče eto ti nje sa detetom i torbom, ostavi malog sve do nedelje.

Moramo ja i Boban da se odmorimo,” kaže ona onako uz put.

Ma nećeš ga majci,” mislim se ja besno! I muž i ja radimo puno radno vreme od ponedeljka do petka, a vikend jedva dočekamo da malo odmorimo. Ali pošto se kćerka “navadila” da nam ostavlja unuče, vikendi su nam gori nego ikad. Juri za detetom; vodi ga u park; skuvaj mu nešto pošteno da pojede; pa da li je kakilo, pa da li je dobro jelo …. Snašli me problemi tridesetogodišnjaka, a ja matora žena od pedeset i kusur godina.

Uvek sam se smejala onoj poslovici: “Da babe mogu da čuvaju decu, rađale bi decu!” Sada mi ova rečenica uopšte nije smešna!

Nakon neprospavanog vikenda, krajnje iscrpljena sačekam ponedeljak sa čvrstom odlukom da svojoj kćerci očitam bukvicu! Naoštrim se da joj svašta kažem, a sve u smislu: “Niko te nije terao da rađaš dete, ako ne možeš sama da ga čuvaš!” ili “Ni meni niko nije pomagao!”, ali odlučim ipak da joj u petak veče kažem:

“Slušaj, pomoću ti uvek kada ne možeš da se organizuješ ili kada je Vladimir bolestan. Ali da čuvam dete dok se ti odmaraš – neću! Moramo i tata i ja da se odmorimo! Dosta više!”

Verovatno možete da zamislite šta je dalje bilo: deca uvek ostaju deca. Misle da su roditelji dužni da im služe dok su živi. Naljutila se kao neka tinejdžerka i besno odjurila iz kuće, sve lupajući vratima!

Nije mi pravo što su između nas pale teške reči, ali mirna mi glava… a i noge. Evo me, danas sam noramlno došla na posao. Odmorila sam se lepo za vikend. Planiram da kćerku pustim da se malo “ohladi”, pa ću onda da je pozovem, a do tada uživam u tome što sam baka koja ima granice…

(Stil.kurir.rs)