Turbulentan život poznatog glumca intrigirao je javnost

Montgomeri Klift je dobio angažman na Brodveju sa samo petnaest godina, i deset uspešnih godina koje je tu proveo obezbedile su mu uloge u skupim i obećavajućim filmovima.


Tokom svoje veoma kratke karijere, bio je tri puta nominovan za Oskar za najboljeg glavnog glumca, i jednom za najboljeg sporednog. Najuspešnije uloge ostvario je u filmovima Priznajem, Mesto pod Suncem i Nirnberški proces, ali je njegov najpoznatiji film Odavde do večnosti. Nakon saobraćajne nesreće 1956. godine, i plastične operacije kojoj je morao da bude podvrgnut, postaje sve manje tražen među rediteljima, te tako i njegova popularnost opada.

 

Montgomeri je bio veoma voljen od strane svojih kolega. Neki od njegovih dobrih prijatelja su bili Merilin Monro, Džejms Din, Marlon Brando i Elizabet Tejlor, koja ga je podržala i hrabrila kada se deklarisao kao biseksualac.

 

Klift je rođen 17. oktobra 1920. u Omahi (Nebraska), od oca Vilijama Bruksa i majke Etel Fog Anderson. Njih dvoje su se venčali 1914. i dve godine kasnije dobili su sina Vilijama Bruksa Mlađeg. Godine 1920. dobili su i blizance – sina Montgomerija i kćerku Robertu (kasnije Etel). Vilijam Bruks Stariji je bio veoma agresivan i nasilnički nastrojen, homofob i patrijarhalno vaspitan.

 

Montgomeri je jednom prilikom izjavio da je gledajući svoje protivnike na filmu, uvek zamišljao svog oca, te bi mu tako bilo lakše da odglumi bes. Etel je imala visoku svest o svom uglednom poreklu, te je decu vaspitavala kao da su aristokrate, uprkos slaboj zaradi njenog supruga. Vilijam Mlađi i blizanci su imali cenjene privatne učitelje do polaska u srednju školu. Normalno, prilagođavanje i vezivanje za nove prijatelje bilo im je teško, naročito dobro vaspitanom i uglađenom Montgomeriju, koji je govorio francuski, nemački i italijanski, te se zaista izdvajao od svojih vršnjaka. Kada je izbio Drugi svetski rat, Klift nije primljen u vojnu službu zbog raznih alergija i kolitisa.

 

Montgomeri Klift je dobio angažman na Brodveju sa samo petnaest godina, i deset uspešnih godina koje je tu proveo obezbedile su mu uloge u skupim i obećavajućim filmovima. Tako je 1946. dobio ulogu negativca u vesternu Crvena reka, sa Džonom Vejnom u glavnoj ulozi. Drugi film u kome je igrao je bio Potraga Freda Zinemana. Klift je tražio i dobio dozvolu da prepravi delove scenarija koji mu se nisu dopali. Na kraju je bio prepravljen ogroman deo teksta, a scenaristi su bili nominovani za Oskar za najbolji originalni scenario. I Montgomeri je tada prvi put u karijeri bio nominovan za Oskar za najboljeg glavnog glumca, ali ga nije dobio. U filmu Naslednica partnerka mu je bila Olivija de Havilend. Klift i ona imali su dosta nesuglasica za vreme snimanja. Najpre je tražio da se njen tekst prepravi jer njemu, kako je rekao, ne ostavlja dovoljno prostora za odgovor. Na kraju je javno kritikovao, rekavši da je dozvolila da režiser oblikuje ceo njen performans.

 

Kliftovi poslodavci su dosta polagali na njegov fizički izgled, pa je mladi glumac već tada postao seks–simbol i stekao brojne obožavaoce. Olivija de Havilend je zbog toga posle snimanja Naslednice dobijala ružna i preteća pisma od Montgomerijevih fanova, samo zato što ga je na kraju filma odbila. Montgomeri nije bio zadovoljan tim filmom, i napustio je premijeru mnogo pre završetka.

 

Godine 1950. Klift je igrao u komercijalnom promašaju The Big Lift, ali je za svoju izvedbu dobio pozitivne kritike. Sledeće godine je samo za njega napravljen film Bulevar sumraka, a Montgomeri je odbio da glumi glavnu ulogu smatrajući da glavni lik suviše podseća na njega samog – dobro izgleda i izlazi sa dosta starijim ženama.

 

Početkom pedesetih, Montgomeri je bio jedan od najtraženijih i najpopularnijih glumaca Holivuda. Jedini pravi rival mu je bio Marlon Brando.

 

U jednom trenutku je na stepenicama imao gomilu scenarija koje su mu poslali, da su njegovi prijatelji morali da se provlače između njih kada bi ga posetili.

 

Elizabet Tejlor je jednom rekla: Da je samo snimao malo učestalije, Monti bi bio najveća filmska zvezda na svetu! Međutim, Klift bi zahvaljujući svojoj probirljivosti uvek odabrao pravi film, koji bi postao blokbaster i za kojeg bi dobio pohvale kritičara. Takva je bila romantična drama Mesto pod suncem, gde mu Tejlorova bila partnerka. Njih dvoje su u to vreme bili dve najpopularnije mlade zvezde, te je film bio veliki komercijalni hit. Tada je drugi put bio nominovan za Oskar za najboljeg glavnog glumca. Kako bi se bolje uživeo u ulogu i imao bolji uvid u zatvorski život, Klift je proveo jednu noć u zatvoru. Odbio je predlog režisera da tokom svog odlaska na električnu stolicu uradi nešto neverovatno, te je dok je išao ka smrti samo izgledao depresivno i utučeno. Brando je bio impresioniran njegovom izvedbom te je glasao da Klift dobije Oskara (i Montgomeri je iste godine glasao da Brando dobije Oskara za Tramvaj zvani želja). Čarli Čaplin je ovaj film nazvao najboljim ikad snimljenim filmom o Americi.

 

Nastavak na sledećoj strani!

( Stil.kurir.rs )