Zašto su ženska deca sve češći agresivci među vršnjacima?

Isključivanje iz društva, vređanje, ruganje, širenje laži o drugarima… Zbog čega su devojčice postale sve češći akteri vršnjačkog nasilja i kakve su posledice ovakvog ponašanja?


Psihilozi ističu da svako od nas poseduje određenu dozu agresije, koja sama po sebi nije loša ukoliko se filtrira pravi način. Ipak, ona može biti kobna ukoliko se ispoljava kroz loše postupke, a to može biti znak da je u pitanju nasilje. Kada kažemo nasilje, najčešća asocijacija većini ljudi su muškarci, a kada je u pitanju vršnjačko nasilje pomislimo na dečačku vršnjačku agresiju. Nasilje nije slučaj samo kod dečaka i ne treba samo njima to pripisivati, piše Yumama.

Mnoga istraživanja su pokazala da je poslednjih godina sve zastupljenije nasilje u kome su devojčice glavni akteri. Zapravo, kod pojedinih devojčica se budi želja za moći, za ispoljavanjem nasilja i agresije nad svojim vršnjakinjama. Stučnjaci se trude da istraže uzrok ove pojave u kojoj su ženska deca nasilnici. Zapravo, stručnjake zanima da li je njihova priroda nasilna ili žele da se dopadnu društvu kao jedinke koje poseduju moć i kojih se drugi plaše.

Zašto su devojčice nasilne?

Ova tema svakako nije novost, a pokazalo se da kod devojčica postoje drastično drugačiji razlozi za nasilje, nego kod dečaka. Zapravo, u muškoj prirodi je da su fizički nadmoćniji, pa je ta želja za dokazivanjem moći i snage dosta prisutna, pogotovo kod dece koja su rasla u porodicama u kojima je nasilje svakodnevna pojava.

Želja za kontrolom, maltretiranjem i izlivima besa na svojim vršnjacima su jedna od karakteristika devojčica koje su nasilne.

Kod devojčica je nasilje uzrokovano ljubomorom, osećajem supreriornosti (pogotovo nad decom koja su povučena i stidljiva), lošom kontrolom (javlja se kod dece sklone besu i histeriji), nedostatkom empatije (deca koja su zapostavljana tokom detinjstva). Često su skivena nesigurnost i nezadovoljstvo sobom, usled nedostatka podrške roditelja, uzrok nasilja koje se završava ispoljavanjem agresije nad drugarima.

Koji postupci devojčice ukazuju da je ona nasilnik?

Ređi je slučaj da devojčice fizički maltretiraju svoje vršnjakinje (iako se dešava). One više pribegavaju psihičkom ili internet nasilju koje duže traje i ostavlja trajnije posledice po žrtve. Zapravo, devojčice svoje frustracije i agresiju ispoljavaju tako što određene osobe isključuju iz svog društva, tako što ih vređaju, šire neistinite i glasine o njima, uznemiravaju ih putem interneta (uvredljivim sadržajem ili pretećim porukama na društvenim mrežama), a česta pojava su ismevanje i ruganje pred razredom. Osoba koja vređa fizički izgled svojih vršnjakinja, verbalno je napada, komentariše, podsmeva se njihovoj garderobi i koja na mnoge načine nanosi štetu drugim osobama, sasvim je sigurno na dobrom putu da postane nasilnik. Takve osobe koriste ranjivost i slabost svojih drugara i hrane svoju nesigurnost time.

Način sticanja popularnosti

Neke devojčice misle da će ih ovakvo ponašanje dovesti do popularnosti među vršnjacima. One na taj način stiču određeni imidž u društvu, a roditelji često ne mogu ni predvideti njihovo devijantno ponašanje, niti tragove loših socijalnih interakcija.

Dugoročni uticaj nasilja kod devojčica

Kada osoba u mlađem dobu počne da maltretira svoje vršnjake, vrši nasilje nad njima i manipuliše, to je sasvim sigurno loš put odrastanja. Naime, devojčice kada odrastu nauče da manipulišu ljudima poput šahovskih figura, a to može naneti štetu njihovim partnerima ili osobama ih njihovog poslovnog okruženja. Ove posledice čak imaju uticaj na decu nasilnica. Kada je u pitanju nasilje koje manifestuju devojčice/žene možemo govoriti o psihološkom nasilju, jer je ono mnogo više zastupljeno od fizičkog. Podsmevanje, maltretiranje, ruganje, ponižavanje, ogovaranje samo su neki od elemenata psihološkog maltretiranja.

Pogrešno shvaćen feminizam

Neke žene su ravnopravnost sa muškarcima shvatile kao isti pristup nasilju. Dakle, ukoliko su muškarci nasilni, to daje ženama za pravo da se ponašaju isto tako. Tako su devojčice, u želji da budu ravnopravne sa dečacima, počele isto da se ponašaju kao i oni. Psiholozi često upozoravaju da devojčice žele po svaku cenu da budu kao glavne face iz razreda/škole, pa pokušavaju da oponašaju njihov nastup, oblačenje i izražavanje.

Roditeljski nadzor

Roditelji su često ogledalo ponašanja svoje dece. Neretko možemo naići na slučaj da devojčice snimaju kako maltretiraju, ismevaju i prozivaju svoje drugarice, a to predstavlja primer ponašanja koje su videle u svojoj kući ili bliskom okruženju. Nekada roditelji ni ne znaju da im deca imaju tendencije ka agresivnom ponašanju, pa kada im učitelji/nastavnici skrenu pažnju, oni se brane rečenicom: “Nemoguće, moja ćerka je dobro dete”. Stvar je u tome da takve stvari roditelji često ne primećuju, da svoju decu idealizuju do te mere da ne prihvataju kritiku na njihov račun – što je greška. Najbolje bi bilo da obratite više pažnje na ponašanje svoje dece, da razgovarate sa njima i da im svakodnevno ukazujete da je nasilno ponašanje loše. Ukoliko se vaše dete druži sa agresivcima skrenite mu pažnju da se udalje od njih, a ne bi bilo loše da potražite savet stručnjaka.

Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje.

( YuMama.com )