Životna priča velike Mire Stupice! (FOTO)

Foto: Printscreen Youtube / Otvorena Vrata

Bila je legenda glumišta koja je ostavila veliki trag u domaćoj kinematografiji i pozorištu. Do poslednjeg dana bila je aktivna u svetu glume, nikada nije odustajala od velike ljubavi, a njene uloge pamtiće generacije.

Mira Stupica je rođena je kao najstarije dete Radomira Todorovića iz Orašca i Danice iz Livna. Mira je imala dva brata koji su preminuli kao deca i još jednog mlađeg, kasnije poznatog glumca, Boru Todorovića. Odrasla je u siromaštvu, Po odluci porodice upisala je Trgovačku akademiju u Beogradu, koja je nije interesovala, tako da je uskoro počela da beži iz škole i odlazi u pozorište.

Brat i sestra Bora i Mira proveli su okupaciju Beograda tokom Drugog svetskog rata u Beogradu. Češće gladni nego siti, snalazili su se na različite načine kako bi preživeli. Ubrzana škola odrastanja ostavila je posledice na licima i dušama ovih glumačkih legendi.

Njeni roditelji su u to vreme kao profesori gimnazije radili u Gnjilanu, a onda je njena majka ostala bez posla.

“Mamu su otpustili. Kuća je bila rastresena od bombardovanja, kroz rupe ulazili su hladnoća i sneg. Nema hrane, nema drva. Uveče kad ležemo, mi oblačimo kapute, čarape, pa čak i rukavice. Bora traži da onako u mraku igramo slovo na slovo, i to samo o hrani. Sklepao je neku dasku sa točkićima i uputio se na Železničku stanicu da bude nosač i da nas svojim radom hrani”, prisećala se Mira u svojim memoarima.

Njeno interesovanje i ljubav prema glumi rezultitrali su prvim nastupom u pozirištu 1941. godine. 

Nakon razvoda od Bilje Krstić, oženio 17 godina mlađu balerinu u rijaliti programu: Buran život našeg glumca!

foto: Kurir/Dado Đilas

Ljubavni život

Prvi put se udala za glumca Mavida Popovića, 1943. godine i kasnije je sa njim dobila ćerku. Ova ljubav nije potrajala, pa su se njih dvoje rastali. 

Druga velika ljubav desila joj se sa Bojanom Stupicom, sa kojim joj je i karijera procvetala. Nakon venčanja, useledio je vrlo uspešan period na poslovnom planu.

Zajedno sa njim odlazi u Zagreb, gde glumi u Hrvatskom narodnom kazalištu do 1957. nakon čega se vraća u Beograd. Po povratku u Beograd nastavila je da glumi u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, kao i u Beogradskom narodnom pozorištu. 

Svoju prvu filmsku ulogu imala je u ekranizaciji Bakonja fra Brne u režiji Fedora Hanžekovića, 1951. godine. Od tada je imala pedesetak televizijskih i filmskih uloga, uvek ostajući verna pozorištu.

Posle smrti Bojana Stupice, koga i dalje veoma često pominje kao najznačajniju osobu i svom životu, udala se za političara Cvijetina Mijatovića, koji je kasnije postao predsednik predsedništva SFRJ. Mira je šaljivo prokomentarisala svom bratu, Bori Todoroviću, koji je kao mali želeo da se Mira uda za kralja: “U socijalizmu, nažalost, nema kralja, ali ja sam se udala za predsednika države. Razumi, uradila sam najviše što sam mogla, u datim okolnostima!”

Tokom proslave 60 godina njenog profesionalnog rada, 2001. godine, kolege i koleginice su je prozvali “najvećom srpskom glumicom prošlog veka”. Mira Stupica je odgovorila da titula ne pripada njoj, već da je najveća pozorišna srpska glumica “nepravedno zaboravljena” Žanka Stokić i predložila je osnivanje nagrade “Velika Žanka””.  Nagrada je počela da se dodeljuje 2003. godine, a Mira Stupica je doživotna predsednica žirija koji dodeljuje nagradu najistaknutijim glumicama srpskog pozorišta.

Ceo život nosio traume iz detinjstva, postao marioneta žene, ubijen na kućnom pragu: Zamršena životna priča Džona Lenona

Ovako je Mira Stupica govorila o sebi:

Ko sam?

Ko sam ja? Pokušala sam ne jednom da to saznam, i uvek bih samoj sebi izmakla. U svakom takvom pokušaju čovekovo biće se uvuče u sebe, sakrije kao pred nekakvim neprijateljem… U stvari, svesni deo čovekovog bića neprestano pokušava da otkrije onaj podsvesni, da ga savlada, pripremi za dnevnu svetlost, za saobraćaj sa ljudima, društvom, zakonima, predrasudama… I tako stalno, čovek otkida deo sebe sve dok ne ostane kao iscrpen rudnik iz koga izlaze poslednji vagoni. Ne znam ko sam. U kretanju sam u sebi i oko sebe i činim neprekidne napore da dosegnem svoju predstavu o čoveku…

Strasti

Kao žena, izazivala sam u muškarcima žestoke strasti, nešto onim što mi je priroda podarila, ali i mnogo onom glorijom što su mi je moje zanosne scenske junakinje pridodavale. Celog života imala sam muku — ne kako dobiti, nego kako odbiti i otići od muškarca. Često bi me njihova posesivnost plašila i trebalo mi je mnogo umeća i strpljenja da ih nekako dovedem razumu. Neki put ne bih uspevala pa je onda sve bilo bolno i ružno.

Njegovo detinjstvo obeležila je ulica i dom za maloletnike: Životna priča čoveka sa velikim srcem – Džeja Ramadanovskog!

Brat Bora Todorović

Često su me to pitali kako se osećam na sceni pored brata. Odgovarala bih: “Pa, obično. U radu se navikneš na svakog partnera”. Samo jedanput sam se, baš zbog tog zajedničkog prisustva na sceni, za sekundu-dve zbunila. Pozvao nas je veliki modni kreator Pjer Karden da u njegovom novom pozorišnom prostoru “Espas Karden” odigramo tu lepu predstavu. U jednom trenutku, dok smo Bora i ja na sceni bili u dijalogu blesnula mi je misao: “Otkud Bora i ja, siročići iz Aranđelovca, usred Pariza na pozorišnoj sceni slušamo aplauze?” Slika te dve tako različite životne situacije me je za trenutak izbacila iz scenske ravnoteže. Ali samo na tren i neprimetno za ostale.